Lesni profil Sotsko jezero

Lesni profil kod jezera Sot predstavlja deo mnogo veće geomorfološke celine – Sremske lesne zaravni. Sremska (Fruškogorska) lesna zaravan se nalazi u jugoistočnom delu Panonskog basena. Ona se prostire između paralelnih tokova Dunava i Save pravcem zapad - istok, od Mirkovaca i Nuštra u Hrvatskoj do Surduka i Novih Karlovaca, gde skreće ka jugoistoku do Zemuna i Novog Beograda. Njenu severnu i istočnu granicu predstavljaju lesni odseci prema Dunavu, jugoistočnu fosilni odsek prema Savi, dok je južnu teško odrediti, jer lesna zaravan postepeno prelazi u lesnu terasu. Sa svojom prosečnom nadmorskom visinom od 120 do 140 metara, Sremska lesna zaravan opkoljava Frušku goru sa svih strana. Iako potpuno opkoljava Frušku goru, lesni pojas nije svugde iste širine. Debljina lesa je takođe različita i smanjuje se ka zapadu. Formiranje Sremske lesne zaravni trajalo je verovatno tokom srednjeg i gornjeg pleistocena (ledenog doba pre 780.000-11.000 godina). Tada je Fruška gora predstavljala prepreku koja je izazvala akumulaciju lesa, a na osnovu četiri smeđe zone utvrđeno je da je navejavanje lesa obavljeno u pet faza.

Les („žuta zemlja“) je moguće klasifikovati kao rastresitu i nevezanu sedimentnu stenu sa velikim učešćem praha, bledo žute boje, sa kvarcom kao dominantnim mineralom (40-80%) i manjim učešćem feldspata, gline i karbonata. Les je porozan, stabilan na stranama, ali podložan vertikalnom cepanju i eroziji površinske vode. Les je eolska tvorevina, što znači da je nastao navejavanjem fine sitne prašine koju su prenosili vetrovi. Kako je Fruška gora svojom visinom u odnosu na okolni prostor pružala veliki otpor vetrovina, oni su je morali taložiti oko planisnke mase.

Najbolji uvid u lesne tvorevine pružaju lesni odseci – profili. Na lesnoj zaravni otkriveni su na nekoliko mesta. Lesne naslage su različite debljine, a odvojene su tzv. smeđim zonama (pogrebenim ili fosilnim zemljama). U nižim delovim lesnog odseka mogu se naći lesne lutke koje su nastale ispiranjem krečnjaka iz viših delova lesnih naslaga. Osim toga, u lesu se mogu pronaći fosili malakofaune koji su veoma bitni za paleoekološku analizu i rekonstrukciju dinamike, promene prirodnih uslova i klime tokom pleistocena.